Kontakt Mapa sajta

Vlasinsko jezero

U jugoistočnoj Srbiji, među šumovitim starim gromadnim planinama Čemernik, Plana i Vardenik, smešteno je veštačko Vlasinsko jezero. Sa svojom površinom od 16,5 km² predstavlja najveće veštačko jezero u Srbiji, ali i jezero na najvišoj nadmorskoj visini od 1210 metara.

Udaljenost od većih gradova u Srbiji

kako doci icon
  • Niš – Vlasinsko jezero: 127 km
  • Kragujevac – Vlasinsko jezero: 261
  • Beograd – Vlasinsko jezero: 346 km
  • Novi Sad – Vlasinsko jezero: 437 km

U prošlosti se na mestu Vlasinskog jezera nalazila velika Vlasinska tresava ili, kako su je nazivali, Vlasinsko blato sa malom vodenom površinom nalik močvari. Na mestu isticanja reke Vlasine iz Vlasinske tresave 1946. godine podignuta je brana i stvoreno jezero. Punjenje jezera počelo je 1949. godine, dok je izgradnja celog sistema i četiri hidroelektrane trajala do 1958. godine. Visina brane iznosi 21 metar, dužina  220 metara, a širina 5 metara.

Vlasinsko jezero duboko je u proseku 10 metara, dok je najveća dubina kod brane 22 metra. Jezero je dugačko 9 km, a široko 3,5 metara. Ima razuđenu obalu i nekoliko zaliva koji su pogodni za plaže, sportove na vodi i smeštaj čamaca. Najveći i najinteresantniji je Biljanin zaliv. Osim zaliva, na jezeru se nalazi i nekoliko poluostrva pogodnih za kampovanje, kao što su Bratanov Del, Dugi Del, Pejčinov Klad i Zanoga. Najinteresantnija turistička atrakcija na jezeru su ploveća ostrva koja imaju potpunu vegetaciju, a pokreću ih vetrovi prilikom podizanja vodostaja jezera. Ova ostrva su jedinstvena pojava u svetu.

Šta videti

sta videti icon
  • Plutajuća ostrva na jezeru
  • Crkva Svetog Ilije
  • Surdulica
+ 3

Vlasinsko jezero prava je oaza prirode. Plavu, mirnu i prohladnu vodu okružuju zelene breze, livade i šumarci. Blaga klima, tišina planinske prirode i čist vazduh izuzetno povoljno utiču na čoveka. Okolne šume presečene potocima i rečicama, odlikuju se bogatom florom i faunom, a zastupljeno je i lekovito i jestivo bilje, divlje jagode i izuzetno retka biljka mesožderka – Rosulja. Jezero i okolina raj su kako za lovce, tako i za ribolovce. U šumama žive vuk, lisica, divlja svinja, zec, srna, dok je jezero bogato ribom: ohridska, potočna i kalifornijska pastrmka, amur, šaran, grgeč, jegulja, som, sunčica, klen i druge.

Osim prirodnih lepota, u seoskom kraju u okolini Vlasinskog jezera nalaze se i brojni kulturno-istorijski spomenici, kao što su manastir u Palji, crkva Sv. Ilije u Vlasina Ridu, crkva Sv. Nikole u Crnoj Travi i drugi. Najinteresantniji je svakako manastir posvećen Svetoj Bogorodici u selu Palja, na nadmorskoj visini od 1218 metara. Prema nekim tvrdnjama, manastir je izgrađen u doba Nemanjića, ali postoje i spisi u kojima se manastir pominje, a koji datiraju iz 818. godine i koji tvrde da je ovo najstariji hram u Evropi. U manastiru je dva puta boravio i Sveti Sava.

Vlasina je zbog svojih prirodnih osobenosti proglašena za zaštićeni rezervat prirode. Danas je jedno od omiljenih izletišta svih onih koji su željni divljine i opuštanja u prirodnom ambijentu

Aktivnosti

aktivnosti icon
  • Aktivnosti na vodi
  • Pešačenje
  • Obilazak nekog od vidikovaca

Legenda o Vlasinskom jezeru

Prema jednoj legendi, nekada davno u jezeru je živeo „vodeni bik“ , koji je tokom noći izlazio na obale jezera i ubijao goveda koja su tu pasla travu. Kako je bik sejao veliki strah među meštanima, jedan od njih, kovač, okovao je svom volu rogove gvožđem i pustio ga noću na ispašu. Kada je bik hteo da napadne vola, naboo se na rogove i vratio u jezero. Od tada, više se nije čuo i pojavljivao sve do 1875. godine, pred srpsko – turski rat, kada se snažna rika čula iz jezera i tresla cela okolina.

 A. Zdravković, M. Filipović