Kontakt Mapa sajta

Stara Planina

Venac Stare Planine, dug preko 500 km proteže se kroz krajnji istočni deo Republike Srbije i čitavim centralnim delom Bugarske. Greben se „diže“ nedaleko od Zaječara sa mesta Vrška Čuka i proteže u pravcu istoka do Rta Emina na samoj obali Crnog Mora. Republika Srbija raspolaže samo jednim delom ove gromade medju planinama, tačnije sa nekih 100 km planinskog venca. Stara planina se teritorijalno nalazi u opštinama Zaječar, Knjaževac, Pirot i Dimitrovgrad i obuhvata pogranično područje između Srbije i Bugarske. Do nje se dolazi Autoputem Beograd-Niš (E – 75), a od Niša, magistralnim putem preko Svrljiga, Zaječara i Kalne (E – 771). Putnici koji dolaze iz pravca Bugarske, sa aerodroma u Sofiji, mogu doći magistralnim putem (E – 80) preko Pirota i kroz živopisno selo Temska, nekada rudarsko naselje Kalnu do turističkog centra na Jabučkom ravništu.

Udaljenost od većih gradova u Srbiji

kako doci icon
  • Niš – Stara planina: 88 km
  • Kragujevac – Stara planina: 238 km
  • Beograd – Stara planina: 323 km
  • Novi Sad – Stara planina: 414 km

Planinski venac je veoma interesantnog geološkog sastava, sačinjen od pravog mozaika stena. Ako se zakopa ispod površine mogu se naći razne vulkanske stene, sedimenti koji su nastali taloženjem iz mora ali i jedan pravi kuriozitet a to su crveni permski peštari. Ove stene su najzastupljenije u slivovima Toplodolske i Jelovičke reke, čija su korita izgrađena od blokova ovih stena impresivnih dimenzija.

Najviši vrh je Midžor sa koga se sa 2 168 m nadmorske visine pruža pogled na pola Srbije i Bugarske, a za vreme dobre vidljivosti na severu se može uočiti tanka plava nit koja predstavlja Dunav. U pravcu istoka planinski greben se nastavlja vrhovima Martinova čuka, Vražja Glava, Tri čuke, Kopren i vrhom Srebrna Glava koji predstavlja najistočniju tačku Republike Srbije.

Najznačajniji turistički centar se nalazi na lokalitetu Jabučko Ravnište, gde je i izgrađen hotel Falkensteinter. Centar raspolaže sa više od 13 km izvrsno uređenih staza za skijanje, različitih kategorija. Odlični uslovi za razvoj skijališnog turizma obezbeđuje jedina osmosedna gondola u Srbiji, ski lift – sidro i četvorosedna žičara. Nedaleko od ovog centra prava geomorfološka specifičnost predstavljena je u vidu stenovitih ostenjaka interesantnog naziva „Babin Zub“. Postoji narodno predanje o ovom lokalitetu i nastanku imena. Navodno je nekada postojala neustrašiva baba koja je stanovala na vrhovima Stare planine i rasterivala stoku čobanima. Niko od meštana nije joj mogao ništa. Videvši da meštani muku muče sa babom koja se jedino u zimskim mesecima povlačila, kada stoke i nije bilo na planini, Bog odluči da babu preseče jednim hladnim mrazom u junu kad mu vreme nije. Udari mraz u sred juna kad je baba uveliko rasterivala stoku i baba se smrze, a od nje osta samo zub.

Prirodne lepote Stare Planine ogledaju se u visokoplaninskom prostoru koji omogućava aktiviranje raznih vidova turizma. Najinteresantiji jesu vodopadi Toplodolske, Dojkinačke i Jelovičke reke, kao i dva kanjona – Kolorada u malom, jedan na reci Temskoj a drugi na Rosomačkoj reci. Nepristupačnsot terena je omogućila je da se dugo godina ne čuje ni reč o Čunguljskom ili Piljskom vodopadu, dok su za Kaluđerske slapove, Koprenski vodopad i vodopad 3 kladenca znali samo lokalni meštani sve do početka 20. veka. Najviši među njima je Koprenski vodopad koji sa svoja 103m i dve velike kaskade pruža pravi odmor za oko svakog ljubitelja prirode. Jedan od najpristupačnijih, ali i najlepših vodopada, sigurno je Tupavica. Vodopad se nalazi na 3 km od sela Dojkinci, idući uzvodno rekom koja nosi isto ime kao i selo.

+ 1

Ako se putnik nameri da odmor provede pored vode uz ribolov i roštilj, Stara Planina ovakve mogućnosti pruža na Zavojskom jezeru. Jezero je nastalo na mestu nekadašnjeg sela Zavoj, koje se danas nalazi na dnu jezera. Krovovi potopljenih kuća i krst na vrhu potopljene crkve, koji se pojave iznad vode za vreme niskih vodostaja, pokazuju tužnu sudbinu nedašnjeg sela. Samo jezero nastalo je 1963. godine za vreme velike prirodne nepogode. Velika količina snega, koja je pala na tlo u samo nekoliko sati jednog februarskog dana, pokrenula je veliko klizište koje je pregradilo reku Visočicu i stvorilo jezero. Posebno atraktivne reke za ribolov jesu sve pritoke jezera (Toplodolska i Belska reka) koje su bogate potočnom pastrmkom. Najveća dubina jezera pri visokim vodostajima dostiže i 60 metara.

Šta videti

sta videti icon
  • Najviši vrh Midžor
  • Zavojsko jezero
  • Babin zub
  • Vodopadi
  • Klisura Rosomačke reke
  • Klisura Temske
  • Vrelo

Reka Visočica izvire u Bugarskoj i nakon kratkog toka prelazi u Srbiju. Reka je izuzetno bogata potočnom pastrmkom, te svojim dubokim i brojnim virovima pruža odlične uslove za mušičarenje. Sve pritoke Visočice ulivaju se u nju sa desne strane i kao da se trkaju koja će joj pre priteći. U toj trci prva stiže Vodenička reka a zatim se redom ređaju: Rosomačka, Jelovička i Dojkinačka reka. Pravi kuriozitet koji reka poseduje jeste klisura/kanjon Vladikine ploče. Pre nego što formira Zavojsko jezero, Visočica je usekla svoje korito u strme litice Kozjeg kamena oko koga pravi nekoliko meandara sličnih onim na Uvcu. Litice klisure idu i do 90m u visinu, u kojima krije čitav splet pećina i jama. Najpoznatija je 660 metara duboka pećina istog imena. Prilaz pećini je otežan zbog strmog terena, ali oni najuporniji moći će da vide i ono po čemu su pećina i klisura dobile ime. U jednom od pećinskih kanala nalazi se stena koja izgledom podseća na glavu nekog vladike, sa sve bradom, te je nalet adrenalina u mraku pećine neizbežan.

Izvorišta pomenutih, i mnogih drugih reka, Stara planina krije u svojim najvišim predelima. Najpoznatije Vrelo se nalazi u istoimenom turističkom naselju, i poznato je po tome da tokom čitave godine ima veliku izdašnost ali da samo na jedan dan u toku godine presuši. Uzroke treba tražiti u podzemnim kanalima kojim najverovatnije otiče sva voda u toku tog jednog (najčešće avgustovskog) dana, dok se tokom noći kanali ponovo ne napune vodom i ona počne ponovo isticati na Vrelu.

Za one sa malo slabijom kondicijom, koji bi da u planinskom vazduhu uživali uz manje pešačenja, Stara Planina obezbeđuje izvrsne mogućnosti za aktiviranje dzip safarija na lokalitetu Vrtibog. Planinski pašnjaci koji se pružaju u nedogled nekada su se koristili za ispašu stoke i proizvodnju najkvalitetnijeg kačkavalja (koji se izvozio u Vašington), dok danas predstavlja pravi koridor kojim se može stići do vrhova Mramor, Bratkove Strane, Vražje Glave.

Aktivnosti

aktivnosti icon
  • Skijališni turizam
  • Planinarske aktivnosti
  • Džip safari
  • Sportski ribolov
  • Kanjoning
  • Ruralni- turizam (etno sela)

Bogatu turističku ponudu na staroj planini upotpunjuju kulturno-istorijke vrednosti i samo ovom prostoru specifične crkve i manastiri. Na nekoliko kilometara od Sela Temska nalazi se manastir posvećen Sv. Đorđu, dok se u selu Rsovci nalazi, možda i najpoznatija, pećinska crkva sa jedinstvenom freskom „ćelavog isusa“.