Kontakt Mapa sajta

Nišava – Vilina reka

Nišava je  najduža i vodom najbogatija reka u jugoistočnoj Srbiji, i najduža i vodom najbogatija pritoka Južne Morave. Izvire ispod vrha Kom na Staroj planini, u blizini sela Ginci u Bugarskoj. Tok reke u Bugarskoj iznosi svega 67 km, a zatim ulazi u Srbiju i svojim tokom od 151 km, uglavnom prema zapadu, prolazi kroz Dimitrovgrad, Pirot, Belu Palanku i Niš. Desetak kilometara zapadno od Niša, Nišava se uliva u Južnu Moravu.

Reka Nišava pripada Crnomorskom slivu, nije plovna, a njena dolina deo je prirodnog puta koji je od antičkih vremena povezivao Evropu i Aziju. Glavne pritoke su Temštica, duga 84 km, i Jerma, duga 72 km, zatim Gaberska, Rasnička, Osmakovska, Koritnička, Crvena, Malčanska i Kutinska reka.

Šta videti

sta videti icon
  • Grad Niš
  • Niška Banja
  • Pirot
  • Dimitrovgrad
  • Zavojsko jezero
  • Kanjon reke Temštice
+ 4

Najpoznatija geološka formacija koju stvara reka Nišava je Sićevačka klisura, između Bele Palanke i Niša. Klisura je dobila ime po selu Sićevu kroz koje prolazi, duga je 17 km, a duboka 35 – 400 metara. Strme padine klisure koriste slobodni penjači kao poligone, brzaci Nišave koriste se za kajak i rafting, a vetrovi iznad klisure i reke pogoduju paraglajderima. Silina reke Nišave u Sićevačkoj klisuri iskorišćena je za proizvodnju elekrtične energije i njeno sprovođenje do Niša. Tako je 1908. godine počela sa radom Hidroelektrana „Sveta Petka“, koja od tada, duže od sto godina, nije prestajala sa radom. Za izgradnju hidroelektrane najviše su zaslužni meštani sela Sićevo, kao i tadašnji predsednik opštine Niš, Todor Milovanović. Oni su se čak obratili i Nikoli Tesli, koji je idejni projektant ove hidroelektrane, dok je profesor tehničkog fakulteta Aćim Stevović projektovao branu, kanale i zgrade. U znak zahvalnosti, Tesla je proglašen počasnim građaninom Sićeva.
Na Nišavi možemo često videti ribolovce, jer ovu brzu i čistu reku naseljavaju različite vrste riba: šaran, karaš, klen, skobalj, mrena, som, grgeč, štuka i druge.  Kroz grad Niš, Nišava protiče dužinom od 8 km i premošćena je sa devet mostova. Nekoliko puta reka je plavila grad, a od katastrofalne poplave 1948., stalno se radi na utvrđivanju njenih obala. Danas su i sa jedne i sa druge strane reke, kao zaštita od velikih voda, napravljeni dvostepeni, uređeni kejovi. Kej pored zaštitne funkcije ima i dodatnu svrhu – na Nišavskom keju se svakog leta okupljaju mladi, organizuju se koncerti i svirke, predstave i drugi umetnički događaji.

Aktivnosti

aktivnosti icon
  • Rafting i kajaking kroz Sićevačku klisuru
  • Slobodno penjanje u Jelašničkoj klisuri
  • Paraglajding u Sićevačkoj klisuri
  • Planinarenje u Sićevačkoj klisuri
  • Wellness i spa u Niškoj Banji

Legenda o Vilinom gradu i Vilinoj reci

Naime, u trećem veku pre nove ere jedno od keltskih plemena sa severa Evrope stiže na jug do reke Nišave. Očarani zelenom kotlinom kroz koju protiče reka i okolnim planinama odlučili su da na njenim obalama sagrade grad. Grad je zbog svog značaja i lepote često bio meta napada, paljen, rušen i razaran. Kako bi zaštitili svoj grad, Kelti su tražili pomoć od svojih bogova, a ovi im poslaše vile da ga štite. Od tog dana, kad god bi neprijatelj srušio grad, vile bi tokom noći izlazile iz reke i do jutra ga potpuno obnavljale, čineći ga svaki put još lepšim nego prethodni. U znak zahvalnosti, Kelti su reku nazvali Naisa – Vilina reka, a grad Navisos – Vilin grad.

A. Zdravković, M. Filipović